Izdaja bez granica: Kragujevčanka otkrila mračnu tajnu svog braka
Marija je živela mirno, uverena da ima sve što žena može poželeti.
Kuću koju su sami sagradili, muža Marka koga je volela više nego sebe i krug prijateljica koje je smatrala porodicom. Subotom bi zajedno pile kafu, razmenjivale priče, savetovale se o svemu — od recepata do života. Verovala je da su to njeni ljudi, da nema tajni među njima.
Ali, istina je bila drugačija. Iza nasmejanih lica i lažnih komplimenata krila se izdaja koju nije mogla ni da zamisli. Marko je varao. Ne jednom, ne slučajno. Varo ju je godinama — redom, sa gotovo svim njenim drugaricama iz okoline Kragujevca.
Prvi trag došao je slučajno. Vratila se ranije s posla i na stolu zatekla poruku, upućenu nekoj „A“. Pisalo je: „Sinoć je bilo savršeno, moramo opet da nađemo priliku.“ Srce joj je stalo. Sve se srušilo u jednom dahu. Iza tog „A“ krilo se više od slova — krilo se lice žene kojoj je verovala.
Marija nije odmah napravila scenu.
Ćutala je, posmatrala, povezivala.
I kako su dani prolazili, istina je izbijala na površinu. Najpre Ana, pa Katarina, pa Ivana. Sve iz njenog kruga — žene koje su joj sedile u kuhinji, delile tajne i savetovale je o braku.
Pričalo se da su se s Markom viđale po magacinima, posle svadbi, kraj reke, po seoskim vašarima — gde god bi se ukazala prilika.
Kada ga je konačno suočila, Marko je ćutao.
Pokušao je da se opravda, ali reči nisu imale težinu.
— Nije samo jedna, Marko. Sve znam — rekla je mirno.
To „mirno“ ga je pogodilo više nego da je vikala. Znao je da je gotovo.
Te noći Marija je spakovala nekoliko stvari, uzela fotografije i otišla. Nije se osvrtala. Sela je na autobus za Kragujevac i okrenula novu stranicu. Unajmila mali stan, zaposlila se u školi i počela da gradi život bez njega i bez laži.
U početku su je svi žalili, neki su se smeškali iza leđa, a oni koji su bili krivi izbegavali su njen pogled. Ali Marija je ćutala i radila. Svakim danom bivala je jača.
Shvatila je da praštanje ne znači zaborav, već oslobađanje od onih koji te ne zaslužuju.
Marko je pokušavao da je vrati. Slali su mu poruke, dolazio pred vrata, govorio da se promenio. Ali vrata su za njega zauvek ostala zatvorena.
Godine su prolazile, a Marija je izgradila novi život. Kad danas prođe kroz centar Kragujevca, svi je gledaju s poštovanjem. Priča o njenoj snazi postala je poznata. Oni koji su je nekada izdali sada ćute, a ona se samo nasmeši i kaže:
— Neka svako nosi svoj krst. Ja sam svoj davno skinula.