APOTEKA U KRAGUJEVCU NA RUBU ZATVARANJA: SUDBINA DRŽAVNIH APOTEKA U SERIJI PROCESA PRIVATIZACIJE
Apotekarska ustanova u Kragujevcu suočava se s ozbiljnom pretnjom od zatvaranja, jer gradska vlast čini korake ka privatizaciji državnih apoteka, planirajući da ih prepusti velikim farmaceutskim lancima. Ovaj razvoj događaja postao je jasniji još u februaru 2023. godine, kada je u krugovima lokalnih vlasti počeo da se pominje neformalan predlog o izdavanju apoteka u zakup.
U februaru ove godine doneta je zvanična odluka o formiranju Koncesionog saveta, čiji je zadatak bio da utvrdi uslove pod kojima bi se državne apoteke mogle iznajmiti privatnim kompanijama. Međutim, iako je prošlo više od osam meseci, Savet još nije objavio javni poziv za koncesionare, a iz gradske administracije poručuju da će poziv biti objavljen najkasnije do kraja novembra 2024. godine.
Opozicija u Kragujevcu i brojni građani žestoko su kritikovali ovu inicijativu, smatrajući da bi prepustanje apoteka privatnicima moglo imati negativne posledice po dostupnost lekova i zdravstvenu uslugu u gradu. Pre godinu dana, pominjalo se izdavanje 15 od ukupno 28 apoteka, uglavnom onih najprometnijih u samom gradu, dok bi apoteke na selu bile izuzete iz ovog procesa, ali postepeno ugašene zbog organizacionih i finansijskih problema.
Zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Kragujevac suočavaju se s brojnim teškoćama. U poslednjih godinu dana, broj radnika opao je sa 150 na nešto više od 100, a plate su im dva meseca u kašnjenju. U isto vreme, apoteke su sve slabije snabdevene, a rafovi poluprazni.
Neki radnici privatne apoteke smatraju da privatizacija nije nužno loša, ali dodaju da je najvažnije da zadrže svoje radno mesto i redovno primaju platu. Iako se problemi državnih apoteka u Kragujevcu i širom Srbije gomilaju već više od decenije, mnogi se pitaju da li je privatizacija zaista rešenje.
Zakon o javnim nabavkama iz 2013. godine, koji je centralizovao nabavku lekova za državne apoteke pod kontrolu RFZO-a, stavio je ove apoteke u neravan položaj u odnosu na privatne konkurente. To je dovelo do finansijskih problema i gubitka tržišta. Danas, od oko četrdeset apotekarskih ustanova u Srbiji, samo desetak je opstalo, dok su mnoge prepuštene privatnicima ili čak pretvorene u kockarnice.
Problemi nisu zaobišli ni Apoteke Beograd, najveću apotekarsku ustanovu u zemlji, koja se takođe suočava s finansijskim poteškoćama. Istovremeno, u Požarevcu se pokazalo da državne apoteke mogu da posluju stabilno i šire mrežu, uprkos zakonodavnim izazovima.
Unatoč tome, vlasti u Kragujevcu nisu pružile jasna objašnjenja zašto je pokrenut proces privatizacije. Moguće je da iza svega stoje i profitni interesi, jer trgovina lekovima u Srbiji ostaje vrlo unosan posao. Apotekarska ustanova Kragujevac, koja je deo istorije grada i Srbije, osnovana 1836. godine kao „Knjažesko-pridvorna apoteka“, sada se nalazi na raskrsnici između tradicije i tržišnih pritisaka.