Danas je Mala Gospojina: Praznik Presvete Bogorodice i običaji koji traju vekovima

Mala Gospojina, poznata i kao Mala Bogorodica ili Mala Gospođa, jedan je od najvećih crkvenih praznika. Obeležava se 8. septembra u znak sećanja na rođenje Presvete Bogorodice, a u narodu zauzima posebno mesto – naročito među ženama koje ga izuzetno poštuju.

Istorijsko i versko značenje

Prema predanju, Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu od pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu je poticala iz carskog roda Davidovog, a po majci iz prvosvešteničkog roda. Kada je Ana, u poodmaklim godinama, rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači „uzvišena“ ili „gospodareća“.

Na ikonama se najčešće prikazuje Ana na postelji, dok u kolevci leži mala Marija okružena rodbinom i bližnjima, što oslikava radost i porodičnu toplinu ovog događaja.

Narodni običaji i verovanja

Mala Gospojina u narodnoj tradiciji označava kraj leta i početak jeseni. U to vreme počinjale su jesenje svadbe, a u privredi je označavala početak oranja i setve ozimih useva. Pored toga, praznik je bio vezan i za stočarske svečanosti.

Verovalo se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebnu lekovitost, da jaja položena u ovom periodu mogu ostati sveža tokom cele godine, a da će pile izležno tada biti dobra nosilja.

Pored toga, praznik je bio povod za sabore, litije, molitve i zavetine širom Srbije. Mnoge porodice izabrale su upravo ovaj dan za svoju krsnu slavu.

Kako se obeležava u Srbiji

U Šumadiji, Mala Gospojina se smatra velikim praznikom i svečanom prilikom. Oni koji nemaju krsnu slavu odlazili su sa porodicama na crkvene sabore i vašare, često odeveni u narodnu nošnju. Smatralo se da je ovaj dan naročito povoljan za veridbe i sklapanje brakova.

Poznati su i lokalni vašari povodom praznika – na primer, u Glamočkom polju održava se veliki stočarski vašar, dok u Bjelopolju stanovnici obeležavaju ovaj dan kao dodatnu slavu, okupljajući rodbinu i prijatelje.

Najčuveniji vašari povodom Male Gospojine održavaju se u Negotinu i Šapcu. Negotinski vašar, star više od 150 godina, posebno je poznat po običaju „zauzimanja mesta“. Seljaci iz Negotinske krajine danima ranije ostavljaju svoja kola ili prikolice na vašarištu, kako bi obezbedili mesto, a potom sa porodicama dolaze na svečanosti. Mnogi brakovi u ovom kraju sklopljeni su upravo na ovom vašaru, koji i danas okuplja ljude bez obzira gde žive i rade.