Danas je SPASOVDAN I CRVENO SLOVO! Čim ustanete, pazite da OVO NE URADITE, poseban običaj važi za DECU: Evo zašto NE VALJA SPAVATI PREKO DANA
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas proslavljaju praznik Vaznesenja Hristovog, u narodu poznat kao Spasovdan. Ovaj praznik, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, ima poseban značaj jer je istovremeno i gradska slava Beograda, ali i zavetni dan u mnogim selima i mestima širom Srbije.
Spasovdan se uvek obeležava četvrtkom, u šestoj nedelji nakon Uskrsa, i ubraja se u deset najvažnijih praznika posvećenih Isusu Hristu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Gospod se četrdeset dana nakon vaskrsenja ukazivao svojim učenicima, podučavao ih o Carstvu nebeskom i na kraju ih poveo ka Vitaniji, gde ih je blagoslovio, podigao ruke i uzašao na nebo. Tom prilikom im je rekao da šire Jevanđelje po celom svetu:
“Ko poveruje i krsti se – biće spasen; ko ne poveruje – biće osuđen.”
Isus im je tada obećao dolazak Duha Svetoga i naredio im da ostanu u Jerusalimu dok se to ne ispuni. Otuda i simbolika naziva praznika – Spasovdan, kao dan spasenja.
U skladu sa tradicijom iz Jerusalima, kada su vernici 40. dana po Vaskrsu išli u litiji ka Vitlejemu, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi se na Spasovdan organizuju svečane litije. Mnogi ga obeležavaju i kao krsnu slavu.
Narodni običaji i verovanja vezana za Spasovdan
U narodnoj tradiciji ovaj dan ima poseban značaj i vezuju se za njega brojni običaji i verovanja. Veruje se da na ovaj praznik ne treba obavljati teške poslove, kako se ne bi izazvala nesreća ili bolest, posebno među decom. U nekim krajevima postoji verovanje da grom može udariti onoga ko na Spasovdan radi. U leskovačkom kraju se smatra da rad na ovaj dan može izazvati pojavu insekata na usevima.
U ranu zoru, nosioci krsta – krstonoše – kreću ka zapisima, svetim stablima, najčešće hrastovima ili divljim kruškama. Tamo donose crkvene barjake i krstove, kite drvo vencima i prinose darove. Litije se održavaju kako bi se prizvala kiša i blagostanje za rodnu godinu. Sveštenik predvodi molitvu, a narod se moli i peva. Nekada se zapis umetao u stablo kroz otvor