DŽABA milijarde kad su vam deca takva: Lekcija prebogate Srpkinje iz Novakove lože, koja pamti svoje korene
Printskrin: Youtube/Телевизија Храм
Rebeka Mekdonald, rođena je u staroj Jugoslaviji 1953. godine pod imenom Ubavka Mitić. Trenutno živi i radi u Torontu, gde je dobila brojne nagrade. Rebeka je osnivač i izvršna predsednica Just Energy Group Inc., kompanije za trgovinu energetskim proizvodima. Njen put od Jugoslavije do statusa jedne od najmoćnijih Srpkinja u svetu ispunjen je priznanjima, uključujući i čast da zazvoni na Njujorškoj berzi pre sedam godina. Međutim, Rebeka Mekdonald jasno ističe da pravi uspeh leži van poslovnih dostignuća – u vaspitanju i životu sopstvene dece.
Uspeh koji se ne meri dolarima: Lekcija koju deli moćna Srpkinja
U svetu gde se uspeh često meri finansijskim dostignućima, Rebeka Mekdonald, majka troje dece, nudi dublju perspektivu. Njena poruka, koja služi kao centralna pouka, glasi:
Čim deca imaju mnogo novca, postaju razmaženija, gube dodir sa stvarnošću. Haljinu u kojoj sam došla u Kanadu sačuvala sam do danas. S vremena na vreme otvorim ormar i pogledam tu haljinu. Čovek se mora podsetiti odakle je krenuo. Milioni, milijarde, avioni – sve je to jako dobro, ali morate znati ko ste. Ljudi koji me poznaju iz Jugoslavije, od pre više od 30 godina sigurno će vam reći da se nikada nisam promenila. Ja sam ista jer znam ko sam, izjavila je Rebeka i dalje pojasnila:
Uspeh ljudi se vidi samo kroz njihovu decu, a ne kroz njihov posao. Možete biti vrlo uspešni u poslu, ali vrlo neuspešni roditelji. Svoj uspeh ne gledam kroz dolar, već kroz svoju decu. Biznis je lepa stvar, donosi prihod. Međutim, imam veliki broj prijatelja, vrlo uspešnih poslovnih ljudi koji imaju vrlo neuspešne porodice i decu. Često me pitaju za savet. Oni vladaju carstvima, ali ne mogu da upravljaju svojom porodicom
Od Sarajeva do Toronta: Trnovit put uspeha i ženskog inata
Rebeka Mekdonald je prvi kiseonik udahnula u Sarajevu, ali je odrasla u Beogradu. Završila je Prvu beogradsku gimnaziju i upisala studije medicine, „ne zato što voli medicinu, već zato što su to želeli majka i otac“. Sa 22 godine, „pobegla je u Kanadu“, jer je verovala da je to „zemlja potencijala“ i da je „dovoljno daleko od mame i tate, od Jugoslavije, od Evrope“. Ističe da, kada donese odluku, „potpuno je fokusirana na nju, ništa ne može sprečiti da je sprovede u delo“. Zato, kako kaže, „nikad nisam osetila nostalgiju, želju za povratkom…“.
Izvor: