KRAGUJEVAC: OD 50-ih, 60-ih I 70-ih DO BEZDUŠNE BETONSKE DŽUNGLE

Kragujevac, nekada ponosna prva prestonica Srbije, danas se pretvorio u grad u kojem prošlost i sadašnjost nisu uspele da se uklope. Nekada centar političkog i kulturnog života, grad u kojem su stasavali najvažniji događaji istorije, sada deluje kao zaboravljena ruina, zapuštena i zanemarena. Ne može se pobeći od utiska da su oni koji bi trebali da brinu o ovom gradu, kao i o njegovim građanima, jednostavno okrenuli leđa.

Bivši Kragujevac, grad u kojem su ljudi rođeni 40-ih, 50-ih i 60-ih godina, teško prihvataju današnji izgled svoje nekadašnje prestonice. Na svakom koraku su nepopravljeni trotoari, zgrade koje svedoče o bezdušnoj urbanizaciji, i šuplje ulice koje više podsećaju na betonske džungle nego na grad sa dušom. Kragujevčani koji pamte zlatne godine, kada je grad cvetao, sada se pitaju šta se dogodilo. Ovi ljudi, koji su odrasli sa ponosom na svakodnevnu lepotu svog grada, sada gledaju u njegovu decenijsku destrukciju, pišući o tome sa tugom i besom.

Na čelu ove promene, sa sve većim neboderima i betonskim čudovištima, stajala je vlast koja je, umesto da se brine o duši grada, omogućila da se Kragujevac pretvori u savremeni grad bez identiteta. Ko je odgovoran za ovo? Ko je dopustio da se tako silovito gazi istorija i sećanje na ono što je ovaj grad nekada bio? Krivicu delimo svi, ali oni na čelu, koji su imali moć da odlučuju, teško da mogu da opravdaju svoje postupke.

Bilo je vreme kada su trotoari Kragujevca odjekivali smehom dece, a njegovi parkovi bili mesta mira i opuštanja. A sada, taj grad, simbol srpske slave, sve više podseća na zaboravljeni kutak, u kojem se prošlost sve teže dostiže. Kragujevčani su ostali verni svom nasleđu, ali tuga što je njihov grad izgubio svoja krila ne prestaje.

Dok se gradski pejzaž menja pred našim očima, Kragujevčani ostaju zatečeni. Nekada su sanjali o budućnosti, a danas se bore da prepoznaju prošlost.