NIKO NIJE TIŠE GOVORIO, A DA SE DALJE ČUO: Na današnji dan rođen svetac koji je hodao Srbijom! SEĆANJE NA PATRIJARHA PAVLA
Patrijarh Pavle – Svetac koji je hodao Srbijom
Na današnji dan, pre 111 godina, rođen je patrijarh Pavle, 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, koji je tu dužnost obavljao od 1990. do 2009. godine. Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac, u Slavoniji, tada u Austrougarskoj, a danas u Hrvatskoj.
Rano detinjstvo i školovanje
Patrijarh Pavle rano je ostao bez roditelja. Otac Stevan je otišao u SAD, gde je dobio tuberkulozu i vratio se kući da umre, kada je Gojku bilo tri godine. Majka Ana je preudala i rodila tri ćerke, ali je umrla pri rođenju treće. Gojko i njegov brat Dušan ostali su kod babe Drage i tetke.
Godine 1936. došao je u Beograd, gde je upisao Bogoslovski fakultet, a paralelno je završavao više razrede Šeste beogradske gimnazije kako bi mogao da studira i Medicinski fakultet. Medicinski fakultet je napustio nakon druge godine, ali je završio Bogoslovski fakultet. U Beogradu ga je zatekao Drugi svetski rat.
Monah i episkop
Tokom rata, da bi se izdržavao, radio je na građevinama, ali zbog slabog zdravlja prešao je u manastir Svete Trojice po pozivu školskog druga Jeliseja Popovića. Tamo je proveo dve godine, dok je njegovog brata Dušana ubila ustaška vojska.
Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957, a posvećen je 21. septembra iste godine. Kao episkop, obnavljao je stare i gradio nove crkve, posvećivao sveštenike i monahe, i brinuo se o Prizrenskoj bogosloviji. Tokom kosovskog egzodusa, bogoslovija je premeštena u Niš, a sedište Eparhije u manastir Gračanicu.
Život na Kosovu i svedočanstva
Patrijarh Pavle je često putovao po svojoj eparhiji, uglavnom peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije i od Prištine do Gračanice. Svedočio je u Ujedinjenim nacijama o stradanju srpskog naroda i crkve na Kosovu i Metohiji, a suočavao se i sa verbalnim i fizičkim napadima.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve
Za patrijarha SPC izabran je 1. decembra 1990, a ustoličen 2. decembra u Beogradu. Njegove reči pri ustoličenju bile su:
„Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
Svako jutro služio je liturgiju i pričešćivao se, a veče provodio u večernjoj službi u Sabornoj crkvi. Nosio je uvek Sveto pismo i molitvenik, a po Beogradu je išao peške ili gradskim prevozom. Živeo je asketskim životom – sam šio i krpio odeću i obuću, a patrijaršijsku platu nije primao, već samo penziju iz perioda episkopstva.
Devet tajni patrijarha Pavla
1. Molitva za sve – Naoružana albanska banda ga je jednom zaustavila, tražeći da se moli za postradale Albance. Pavle im je rekao da se moli za sve nevine žrtve, bez obzira na naciju i veru.
2. Spasao davljenika – Iz ledene vode spasao je dečaka dok je radio u Banji Koviljači, a posledica je bila tuberkuloza.
3. Drugovi iz klupe – U istoj gimnazijskoj klupi sedeo je sa Mešom Selimovićem.
4. Mrvica hleba – Pokupio je sve mrvice sa stola, podsećajući da mnogo dece širom sveta gladuje.
5. Duhovit u avionu – Smireno je prihvatio turbulencije u avionu i šaljivo rekao o svojoj sudbini.
6. Milione ostavio crkvi – Potomcima je ostavio samo budilnik i sat, dok je ostatak imovine pripao SPC.
7. Jedi u sebi – Ohrabrivao je monahe da se mole i jedu sa pažnjom i unutrašnjom posvećenošću.
8. Muzikalan čovek – Bio je izuzetan pevač i znao je pred horom pokazati kako se peva liturgijska pesma.
9. Lična karta – Rođen kao Gojko Stojčević, zamonašen u manastiru Blagoveštenje 1948, odrastao kod tetke koja mu je zamenila roditelje, sa željom da postane lekar.
Patrijarh Pavle je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve i u srcima vernika, živeći skromno, duhovno i saosećajno, bez pompe i ličnog interesa.