NOVA NAKNADA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH POVRŠINA: UDAR NA PRIVREDU KRAGUJEVCA
Dok vlast u Kragujevcu neprestano ističe značaj razvoja privrede, u praksi se dešava nešto potpuno suprotno. Novi nameti, poput naknade za korišćenje javnih površina u poslovne svrhe i oglašavanje, uključujući i brendirane izloge, direktno pogađaju privrednike koji čine stub lokalne ekonomije.
Cena ove naknade kreće se od 10 do 100 dinara po kvadratu dnevno, u zavisnosti od zone i delatnosti, što na prvi pogled može izgledati kao mala suma. Međutim, za mnoge preduzetnike ovaj trošak može prerasti u desetine hiljada evra godišnje.
Gde ide novac?
Grad Kragujevac je odlučio da ova sredstva koriste za “krpljenje” budžetskih rupa i promašenih projekata. Ipak, vlast ćuti i ne nudi objašnjenje o opravdanosti ove odluke, koja preti da ozbiljno ugrozi već opterećene privrednike.
Kazna za trud i inovativnost
Najveći udarac dolazi onima koji ulažu u izgled svojih radnji i trude se da unaprede poslovanje. Preduzetnici koji imaju brendirane izloge sada moraju plaćati više nego oni sa običnim tablama. Umesto da dobiju podršku, ovi preduzetnici dobijaju haos. Zakon o planiranju i izgradnji stvara nejasnoće u vezi sa prijavama radova na izradama običnih folija za izloge, što dodatno iritira ljude i stvara utisak da se trud i inovativnost kažnjavaju, dok se prosečnost nagrađuje.
Plaćaju li političke stranke ovaj “harač”?
Pitanje koje se sve češće postavlja među građanima i privrednicima je da li političke stranke plaćaju naknade za svoje bilborde, plakate i propagandni materijal na javnim površinama. Ako plaćaju, koliko? Ili su možda povlašćene? Postavili smo ovo pitanje Povereniku za informacije od javnog značaja i uskoro očekujemo odgovore. Građani imaju pravo da znaju da li su pravila ista za sve ili postoje izuzeci za “privilegovane”.
Kazne za neposlušne
Prema novim propisima, oni koji postave reklamu bez odobrenja suočavaju se sa drakonskim kaznama – 100.000 dinara za pravna lica, 50.000 za preduzetnike i 20.000 dinara za fizička lica. Ako reklama prelazi 6 kvadrata, biće potrebno izvaditi i građevinsku dozvolu. Ovo znači dodatne troškove i prepreke za poslovanje.
Kako rade drugi gradovi?
Dok gradovi poput Niša i Čačka nude povoljnije uslove za preduzetnike, Kragujevac se ponaša kao da mu je cilj da rastera svoj poslovni svet. Privrednici već razmišljaju o preseljenju svojih preduzeća, a grad postepeno ostaje sve prazniji.
Dokle bre više, Kragujevčani?
Ako ovakvi potezi vlasti nastave, Kragujevac će postati grad iz kojeg preduzetnici beže, a ne grad u koji dolaze da ulažu. Deo preduzetnika već razmatra preseljenje svojih sedišta u druge opštine.
Umesto da privreda dobije potrebnu podršku, ona je na meti. Gde je granica? Hoće li sledeće naplaćivati čak i vazduh? Građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac, a vlast bi trebalo da prestane s ovakvim potezima. Čaršija ne ćuti, a uskoro ćemo saznati i kakva je situacija u okolnim gradovima.
Foto: Ilustracija